Tijana Škorić Tomić je suvlasnik i idejni tvorac Gorde, jedne od najprodavanijih srpskih rakija. Pre nego što je razvila svoj brend, Tijana je dugo godina bila na veoma visokoj poziciji jedne veoma uspešne međunarodne kompanije. Kako je birala svoje šefove i saradnike, kako i kada je donela odluku o napuštanju izgrađene i visoke korporativne pozicije i šta je iz kompanije ponela sa sobom saznaćete u prvom delu razgovora…
„Neke odluke se donose prosto iz nekog unutrašnjeg konflikta. Nekako u trenutku svake karijere dođete do momenta u kome imate potrebu za većom slobodom. Ja sam karijerne promene pravila u trenutku kad osetim da ja tu prosto ne mogu više da učim, ne vidim gde ću dalje da se razvijam, a prosto postoje limiti svakog sistema. Možda sam ja htela brže napred, možda ne, ali je ta neka snaga za nečim novim kod mene nadvladala dobru poziciju, dobru karijeru, fenomenalne poslovne uslove. Jednostavno, nekad samo stomak kaže idemo ovde…“
„Ljude delim samo na one koji su spremni da prezumu odgovornost i na one koji to nisu spremni da urade. Ne postoji taj opis posla koji će ikad nekoga naterati na to. Pogotovo u korporacijama koje su sistemski napravljene da niko nizašta nije odgovoran.
„Uvek sam govorila ono što mislim. Moja neslaganja sa mojim pretpostavljenima su me uvek dovodila na mesta gde sam bila. Znam da to deluje pomalo čudnovato kada se kaže, ali ja sam svoje šefove birala. I bila sam uvek spremna da odem ako to ne bi bio neko koga ja mogu da prihvatim kao šefa. To nije korporativni standard, to nije ono što ljudi vole, ali to sam ja.“
„Lider je neko od koga možeš da učiš, nebitno je čak šta. Životno iskustvo, biznis iskustvo. To je neko ko će ti pomoći da nadogradiš neki deo kvaliteta te osobe ili iskustva na sebe. Neko ko nije egomanijak. Neko ko ima vrednosti izvan onoga što se zove profit. Nego za koga znaš da će da zalegne za tebe. Nebitno da li je iznad ili ispod tebe, ali je u stanju da se bori“
„Ti kao lider moraš da pružiš mogućnost ljudima da uče iz tvog iskustva, da im pomogneš da se razvijaju unutar te kompanije, što znači da moraju da imaju sredstva,da li kroz treninga ili neka druga interesovanja.
„Ljudi sa kojima sam radila su bili veliki lideri ali na različite načine. Dozvolili su da imamo veoma profesionalne odnose, ali koji nisu ubili lični pečat koji svaki normalan čovek, koji radi u kompaniji, ostavi iza sebe, pored sebe, iznad sebe i da tu individualnost unutar sebe može da sačuva…“
„Ja sam prilično direktna u svojim komunikacijama ne samo u poslu nego je takva i moja priroda. Ja se vrlo nisam slagala. To svoje neslaganje i ta jedna direktnost koju sam imala ali uz beskrajno poštovanje njihovog autoriteta. Jednostavno nisam prihvatala da sprovedem ono što ne razumem, ali je njihova veličina bila u tome da su prihvatali taj deo mog karaktera, što nije poželjno u korporaciji. U korporacijama je mnogo bolje ne talasati nego talasati. Imala sam sreću što sam radila sa ljudima koji su prihvatali to moje talasanje, koje ponekad nije bilo u skladu sa mojom pozicijom i mojim godinama, koje je ponekad zaličilo i na tvrdoglavost. Ali su oni to prepoznali kao neki kvalitet i u toj iskrenosti smo se međusobno gradili. Oni su bili moji veliki mentori, asa druge strane u svako doba mogli da se sto posto oslone na mene i dobiju uvek istinu o onome što radimo.“
Tijana Škorić Tomić, vlasnik i osnivač brenda Gorda
