Krize i duboke promene donose i brojna iskušenja. Među prijateljima, komšijama, članovima porodica, sa sobom samima…
Jedan od odnosa koji će u bliskoj budućnosti biti na velikom testu je odnos između poslodavaca i zaposlenih. I jedna i druga strana se suočavaju trenutno sa velikom količinom novih informacija, pritiskom da ih u kratkom roku procesuiraju i donesu važne odluke. I jedni i drugi su prilično napeti i razdražljivi.
Poslodavci i vlasnici kompanija se nalaze ovih dana u poziciji u kojoj nikada nisu bili, većina nespremna da u kratkom roku pronađe rešenja, sa sve većim troškovima koji se na njih prevaljuju, nemajući ni plan ni strategiju kako će izaći iz krize. Iskušavaće ih bes, ljutnja, razočaranost, strah…
Zaposleni će se sa druge strane pomalo biti i srećni što su neplanirano dobili plaćene slobodne dane. Neki će se čak i potajno radovati što će se poslodavac morati odreći svog profita na račun plata zaposlenih. Raduju se verovatno samo oni koji ne razumeju odakle dolazi zarada. Oni koji znaju brinu o onome što ih čeka kada se vrate na posao. Iskušavaće ih strah, briga, nepoverenje…
Bojim se da bi kriza u mnoge sisteme mogla uneti dodatnu sumnju i nepoverenje između dve strane, koja će u nekim slučajevima rezultirati raspadom tih odnosa. Da bi se mnogi poslodavci mogli olako oslobađati svojih zaposlenih, a da svoju odluku ne objasne valjano ni onima koji odlaze ni onima koji ostaju. Da bi time mogli napraviti popriličnu provaliju u budućim odnosima, zbog koje će uvek biti Mi i Oni.
Istovremeno se bojim i da će kod mnogih zaposlenih izostati empatija za sve što poslodavci trenutno prolaze i zahvalnost za sve dobro koje su do sada primili. Prekriće se mnoge prilike za zahvalnost i ostaće upamćen trenutak kada se poslodavac odrekao dela ljudi da bi spasao kompaniju.
Ali, kriza neće izmeniti kompanije i odnose u njima. Ona će će samo pojačati ono što je već odavno u njima postojalo. Tamo gde je vladalo nerazumevanje i nepoverenje, ono će biti još više produbljeno. Tamo gde je svaka strana oduvek gledala sebe i svoje interese, kriza će ih samo podstaći da izađu na površinu i budu vidljiva. Tamo gde nije bilo poverenja u autoritete ranije, neće se pojaviti ni sada.
Sa druge strane, isto tako verujem da će kriza iznedriti i neke junake, koji se redovno pojavljuju u ovakvim vremenima. Negde će kriza podstaći empatiju i zahvalnost. Ljude koji će imati potrebu da se pridruže poslodavcima u odbrani onoga što je donosilo svima plodove i što će ponovo donositi ako se bude sačuvalo.
Ovu krizu će najbrže savladati kompanije u kojima se budu ujedinili poslodavci i zaposleni. To ne znači da će svi, čak i tako ujedinjeni, zadržati posao, plate i privilegije koje su imali ranije. Znači samo da će biti ujedinjeni u želji da biznis koji ih je hranio svih ovih godina sačuvaju. Jer ako se raširi ekonomska kriza, od nje nijedan biznis neće biti zaštićen. I stari i mladi su u jednakoj opasnosti.
Zato, ako ovih dana niste u firmi, pa čak iako idete redovno na posao nađite se pri ruci onima koji donose odluke, ma koliko da ste daleko od njih, fizički ili organizaciono.
Ponudite pomoć čak iako pomislite da nemate informacije, da vaša znanja i iskustva nisu dovoljna. Čak i mali, ljudski gestovi i znakovi pažnje imaju posebnu vrednost u vremenima u kojima se nalazimo. Možda ne možete da donosite mnoge odluke koje će vlasnici i direktori kompanija morati da donesu, ali možete im pomoći i nekom sitnicom kroz koju će videti da postoje zaposleni koji razmišljaju i žele da im pomognu. Možda možete da olakšate njihove dnevne obaveze, da pošaljete ili podignete poštu, da sačekate red u banci, da se pobrinete za nabavku namirnica ili nečeg posebnog do čega im je naročito stalo.
Ponudite empatiju. Ponudite zahvalnost. Ponudite podršku. Ovih dana to postaje deficitarnija roba od brašna, ulja i maski zajedno.
Zato podignite sve svoje kapacitete i započnite proizvodnju.
Bar to može da se radi i od kuće.
