Kako stvari stoje mnoge kompanije u ovom periodu prolaze kroz krizu. Ali, sa različitim uticajem na unutrašnje odnose. U nekim sistemima kriza će dovesti do većeg razumevanja i ujedinjenja ljudi. Međutim, u nekim drugim, kriza će dovesti do sebičnosti i međusobnih obračuna.
U kriznim vremenima moć se koncentriše ka jednom mestu, ka jednoj osobi. Na koji način će tolika i takva koncentracija moći biti iskorišćena, zavisi od mnogih faktora. U prvom redu, od samopouzdanja i sigurnosti autorieta, kao i njegovog pshiloškog profila. Neki će novu ulogu prihvatiti kao dodatno breme odgovornosti, trudeći se da sebe ograniče i dodatnu moć ne zloupotrebe.
Drugi će, nažalost, u takvoj situaciji videte interes da svoju vlast učvrste i da se eventualnih protivnika jednostavno i lako oslobode. Mnogi će iskoristiti situaciju da velike kompanije u vremenu opšte sistemske opasnosti traže hitno delovanje na svim nivoima, ali po pravilu nemaju vremena da iskontrolišu da li je sve urađeno u skladu sa principima i vrednostima sistema. Možda bi u mirnodopskim vremenima to moglo iskontrolisati. U ratnim vremenima, dok se vode borbe na više frontova istovremeno, sudovi su preki. Ljudima se sudi kratko, bez mnogo razmišljanja i što je još važnije, bez prevelike pažnje javnosti.
Zato će neki autoriteti jedva dočekati koncentraciju moći u kojoj će odlučivati ko će zadržati radno mesto a ko ne. Velika je verovatnoća da će takvi menadžeri izbore donositi ne na osnovu stručnosti i znanja i doprinosa i koje pružaju zaposleni, već na osnovu sopstvenih interesa i ličnih osećanja prema ljudima.
Po starom, odbrambenom sistemu koji glasi “kada izostanu rezultati, pronađi krivce” za očekivati je i da će mnogi menadžeri pokušati da zadrže svoju funkciju traženjem neprijatelja ili žrtvenog jarca. U nedostatku kreativnosti i ideja kako pronaći izlaz iz postojeće situacije, mnogi će loptu prebaciti na naredni nivo.
Stoga, ne sumnjam ni da će se i ovakve situacije koristiti za međusobne obračune visoko pozicioniranih menadžera. Ovi što su iznad poželeće da se oslobode onih ispod koji su im smetnja i opasnost. Oni što su ispod poželeće da pad prihoda i probleme u poslovanju iskoriste da smene one koji su iznad.
Ratovi nisu retka pojava u kompanijama. Neki traju kratko, a neki duže. Razreše se pobedom ili porazom jedne ili druge strane. Ne možete birati da li će i kada do rata doći, ali možete izabrati u kojoj ćete ulozi tokom rata biti. Svaka uloga sa sobom nosi različite rizike i nagrade.
- ONAJ KOJI POZICIJU MOĆI BRANI
Pozicija moći donosi zadovoljenje različitih psiholoških potreba, ali i materijalnih interesa onom ko je poseduje. Što su potrebe i interesi veći, to je i spremnost da je brane takođe veća. Zbog toga je velikoj većini autoriteta najvažniji kriterijum pri izboru saradnika da li ih mogu ugroziti, napasti ili, nedajbože, zameniti.
- ONAJ KOJI POZICIJU MOĆI NAPADA
U ovoj grupi su oni koji nisu zadovoljni sa trenutnom pozicijom moći i raspodelom resursa u sistemu. Svoj interes vide u tome da budu na čelu onih koji isto žele promene. Udružuje se sa onima koji su na raznim nivoima takođe nezadovoljni postojećom raspodelom moći. Onaj koji poziciju moći napada mora da računa na rizik gubitka svih stečenih privilegija i resursa, u slučaju da doživi neuspeh.
- VOJNIK ONOG KO POZICIJU MOĆI BRANI
Svaki vladar treba da ima vojsku koja mu je lojalna i spremna da ga brani. Spremnost da ga brani obično zavisi od toga koju količinu resursa i privilegija je autoritet prigrabio samo za sebe, a koliko je ustupio drugima. Ako mu je vojska gladna, neće imati ni želju ni motiv da ga brani. Takvi autorieti vladaju samo dok se ne pojavi sposoban i kompetentan protivnik.
- VOJNIK ONOG KO POZICIJU MOĆI NAPADA
Sa druge strane napadači ne mogu svojoj vojsci da podele privilegije i resurse unapred, ali zato mogu da ih šakom i kapom obećavaju. I to je ono što ovu vojsku čini motivisanom. Promena ili nagrada koju će dočekati ukoliko pobede. Ovo je voska koja uglavnom nema šta da izgubi jer je njihova uloga u sistemu već dovoljno potcenjena, neretko s pravom.
Ako niste u poziciji moći i ne branite je, ako niste spremni da je napadnete i osvojite, ako niste vojska jednog ili drugog generala, onda ste u kategoriji onih koji borbe posmatraju, sa manjom ili većom zainteresovanošću za ishod. Ta pozicija sama po sebi nije ni dobra ni loša. Kod nje je cilj da se što duže ostane u sistemu koji će vam isplaćivati zaradu, naročito ako niste izgradili nezavisnu poziciju u odnosu na kompaniju, niti pronašli rezervni položaj u slučaju da ostanete bez posla. Ipak, i u toj ulozi postoje različite nijanse.
- ZAINTERESOVANI CIVIL
Ako niste zainteresovani za kompanijske igre, nalazite se u najbrojnijoj kategoriji-onih koji žele da gledaju svoja posla i da se ne bave politikom. I kao civil možete biti zainteresovani za ishod, te da jednoj ili drugoj strani pomažete, ili barem ne odmažete ako im od vas zatreba pomoć. Zainteresovani civil ne iskazuju podršku javno, ali neprimetno dotura informacije od važnosti koje mogu biti korisne sukobljenim stranama.
- NEZAINTERESOVANI CIVIL
Nezainteresovanog civila ne zanima ko će biti na mestu autoriteta jer je njegov posao i pozicija važna za sve strane i bez nje/njega ne mogu. Isto tako, ograničena su im napredovanja, i u budućnosti ih svi vide na istom mestu gde su trenutno, stoga nemaju motivaciju za učestvovanje u sukobima. Nezainteresovano posmatraju borbe oko sebe, vodeći računa samo da ih kakav zalutali metak slučajno ne pogodi.
Zato pratite šta se iza brda valja, osluškujte glasine, čitajte između redova.
Možda su olimpijske igre morale da budu odložene.
Ali su zato kompanijske uveliko u toku.
