Milan Trbojević, vlasnik knjigovodstvene agencije “Knjiški moljac, poreski savetnik i internet preduzetnik.
Da li je ulazak u preduzetništvo sa 22 godine hrabrost ili ludost? Kako se pokreće biznis u kojem je potrebno iskustvo a vi ga nemate? Od koga se uči kada nemate dovoljno znanja?
Milan će nam otkriti koje IDEJE, STRATEGIJE I ODLUKE su ga dovele do mesta na kom je sada.
„Moji roditelji, majka koja radi u državnoj firmi i otac koji jeste bio privatnik, ali sa nekim malim, sitnim biznisima koji nisu imali previše uspeha. Ali oni su mi dali podršku na neviđeno, bukvalno ne znajući ni šta njih čeka… Na svu sreću imali smo naš prostor, prvih godinu i po dana radili smo iz stana. Ja sam radio u svojoj sobi, a otac u kuhinji. Frižider mu je bio desno, a radni sto levo. Primali smo ljude u dnevnoj sobi. I dan-danas postoji na kući kabl dugačak 40 metara koji preko cele kuće povezuje moju sobu i kuhinju, gde je otac radio, da bi mogli da budemo umreženi… Pa smo radili sa jednim štampaćem gde ja trčim sa drugog sprata u prizemlje da uzmem taj papir kada ga odštampam. Sve je to bila važnja podrška, pogotovu sa neke finansijske strane. Ali da nije bilo tog „bravo“ „ajde“ „možeš“ „svaka čast“ „nema veze, samo guraj“ ne bi sve ovo uspelo jer jednostavno to ne možete da dobijete. Prostor ćete kupiti, kompjuter ćete kupiti, ali „bravo“ samo možete dobiti ili ne dobiti. A to je nešto što je jako bitno. Bravo najviše znači…“
